Kako sam se samo zajebao...
Nije sad da se vadim da sam usvojio to pravilo prećutno od starijih kolega, već sam i sam tumarajući Sanom kad sam imao više vremena i gazao vodom po cijeli dan, preskakao mjesta gdje su se stada,namjerno kažem stada jer se dotični tako ponaša,poreda se po hijerahiji i "pase" dno... boli njega briga za sve ostalo živo u vodi, pogotovo za naše imitacije toga. Jednostavno, proletim i frknem što je morao zauzeti tako dobar teren gdje bi se mogao načačkati lipen ili pastrmka...
Sve do neki dan. Osvanula fina ribarska nedjelja, oblačno je a i pritisak raste, kako atmosferski tako i onaj ribarski u glavi usađeni, ko lomljena kost pred promjenu... Ništa, zna se lijek, pribor u gepek pa na Sanu. Sve spremio i sjeo na obalu, biva da pročitam vodu, bez srkleta imam dan pred sobom. Rojenje nikakvo, lipen glavu ne promalja, dno je "prljavo" od raznih sorti algi i sve djeluje umorno i "bez apetita", samo jedan preliv preko sedre od koje teče živahniji brzak djeluje primamljivo, a paralelno sa njim je i tihak. Po iskustvu znam da bi se tu na težu nimfu iščaško lipen da se uzme "fix", al nisam se dao pokolebati i igrati ziheraški jer mi već duže vrijeme nedostaje ekperimentisanje na vodi. Prerovim torbu i nađem imitacije alge kladofore sa zlatnim tungstenom, davno pripremljenom al nikad isprobanom zbog lipena i pastrmke.Sad il nikad. Uzimam štap akcije 3# i dužine 10ft. namjenjen za kontaktno takmičarsko nimfarenje i vežem predvez dužine štapa,i bez problema plasiram imitaciju trave u špic brzaka koji je odmah "guta" vuče na dno. Srkletno pratim vrhom štapa da predvez ide okomito iznad brzaka da se ispoštuje prezentacija i da trava ne skače gore dole, i na pola puta nešto zakova. Cocavim štapom dajem kontru... i petu i šestu,ne pomiče se.... kontam da sam odmah našao krš. Prilazim bliže i fatam drugom rukom štap da mu pomognem otkinuti zakovanu travu, istom "krš" krenu van brzaka prema onom bazenu ko poplašen bizon, špaga mi spali prste.... reko šta je sad....ukaza se srebren odsjaj iz modrog zelenca i to kakav,odmah sam ga vagno da je škobalj orijaš
borba je to....tanak pribor tanak predvez, popusti mu, namotaj mu....odustaje i kreće niz vodu, letim za njim i umolim ga obali na kojoj sam i ja, tu već pođe laganije i umorno prevrćati, pričam mu ko čovjeku...."Sad ćeš ti meni zraka popiti pa u meredov i na slikanje....koji meredov.... onaj u gepeku....." namotam i ostaje predveza za dužinu štapa i podižem vrh, štap završi ko upitnik i nema prostora ni za jedan trzaj, na pola privlačenja orijaš odluči za zadnji trzaj i bez problema me "požandara"....otpliva nazad u jato. Drhtavom rukom vadim cigar iz košulje i gledam za njim....kontam u sebi jel moguće da mi je ovaj bekan priredio vako drhtavo, traljavo i adrenalinsko iskustvo, poslije njeg "dobio" sam dva tri manja bez problema i skonto da je to pravi sport za ovo doba godine Eto poštovane kolege ako mislite da sam presro ovolikom pričom o običnom škobalju, il me šaljite doktoru il probajte i vi...
. Neka je škobalj makar i na mušičar. Clavis jarane sačuvaj mi nit te imitacije kad naletim na Sanu. Bistro.
